Danasnja civilizacija je uspela da stvori milionsku proizvodnju koja se odnosi na transport ljudi. Tu spadaju automobili, vozovi, avioni, brodovi... U tom milionskom sistemu transporta gotovo da je nemoguce ustati ujutru i ne cuti preko medija da je doslo do sudara automobila u kome ima i povredjenih, a u najgorem slucaju i poginulih. Drumski saobracaj ima mnogo vece sanse da spasi zivote, nego sto to ima vazdusni. U nesrecnom padu aviona, cesto se moze cuti da su poginuli svi putnici sa clanovima posade, i taj broj je obicno 300, 400, 500. 
Sa razvojem tehnike pomesanog sa ljudskom znatizeljom, inzenjeri i naucnici su uspeli da osmisle nacin kako probiti nebo kao granicu i u tome su veoma uspesni. U procesu probijanja te granice, bilo je i dosta uspeha poput Medjunarodne Svemirske Stanice (ISS), leta na Mesec, spustanje rovera na povrsinu Marsa. U nizu uspeha koji su naredjali, nasli su se i razni neuspesi poput Apola 1 gde su astronauti poginuli u sred testiranja modula zbog pustanja cistog kiseonika u komori u kojoj su se nalazili. Ovaj i mnogi drugi neuspesi su ostavili trag u istoriji covecanstva, ali jednim delom bez tih nesreca nauka ne bi napredovala. Jedna od vecih nesreca je i eksplozija Space Shuttla-Columbia o kome ce biti reci u tekstu ispod.

        Space Shuttle je ''svemirski avion'' koji je vrsio duznost od 1981. godine do 2011. godine. Cilj je bio da se napravi leteci objekat koji bi mogao da se koristi vise puta zbog ustede goriva i materijala. To nije slucaj sa raketom jer jednim poletanjem ona odbacuje svoje stepene koji izgore u gornjim slojevima stratosfere i potrebno je sve iznova praviti. Space Shuttle se sastojao od tela koji je slican avionu zbog aerodinamike, da bi smanjio otpor vazduha, tri raketna motora RS-25, dva bustera sa strane i veliki tank koji nosi tecni vodonik i tecni kiseonik. Zanimljivo je spomenuti da je Space Shuttle imao mlaznice sa promenljivom geometrijom sto je dodatno olaskavalo upravljanje same letelice. Zahvaljujuci Space Shuttle-u, Svemirska stanica je izgradjena i sad u njoj borave astronauti iz Amerike, Rusije, Kine. Nakon uspesno obavljenog posla u Zemljinoj orbiti, astronauti bi se srecno vratili na povrsinu Zemlje sa obavljenim zadatkom. Medjutim, kao sto to biva po Marfijevom zakonu, nesreca nikad ne spava i uvek trazi pogodan trenutak da dejstvuje. 

        Takva jedna nesreca je dejstovala u letu Space Shuttle-a Columbia 1. februara 2003. godine. Druga nesreca po redu u istoriji Space Shuttla ubila je svih sedam astronauta koja su boravila unutra. Naime, na samom poletanju otkacila se pena sa glavnog tanka i udarila je u levo krilo. Nisu dobro procenili da ovo moze biti kobno po astronaute i u povratku u atmosferu, topli gasovi su omogucili probijanje toplotnog stita i dezintegraciju same letelice. Nakon ovoga, letovi su obustavljeni na vise od dve godine, a konstrukciju Svemirske stanice je preuzela ruska Roskosmos do ponovnog povratka Shuttla. Nakon gubitka kontrole letelice, aerodinamicke sile su izazvale okretanje na desno, i doslo je do raspada letelice. Smanjenje pritiska u kabini je nastalo kada se srednji deo odvojio od prednjeg 41 sekundu nakon gubitka kontrole. Doslo je do probijanja krvnih sudova, posada gubi svest, nastaju ostecenja pluca i na kraju smrt. 
        
        Posada: 
Komandant: Rick D. Husband, inzenjer mehanike koji je ucestvovao u prethodnom spajanju sa Orbitalnom Stanicom.
Pilot: William C. McCool
Drugi komandant: Michael P. Anderson, fizicar, specijalista za misiju. Ovo mu je bio drugi let. 
Specialista leta: Ilan Ramon, Izraelski vojni pilot i prvi Izraelski astronaut. 
Specijalista misije: Kalpana Chawla, inzenjer kosmonautike, njen drugi let.
Specijalista misije: David M. Brown, Radio je na naucnim eksperimentima.
Specijalista misije: Laurel Blair Salton Clark, Radio na bioloskim eksperimentima.