Samo jednim pogledom na nebo preko noći je moguće uočiti gomilu objekata. Skoro svi ti objekti pripadaju našoj galaksiji, jedino je galaksija Andromeda van naše galaksije. Ona se nalazi u istoimenom sazvežđu. Na našem nebu najviše se ističe naš prirodni satelit, Mesec. Ako je vreme lepo, na nebu možemo videti beličastu traku, koja se zove Mlečni put ili Kumova slama. Naša, kao i svaka druga galaksija ima svoje jezgro. Jezgro naše galaksije se nalazi u sazvežđu Strelac. Tamo se nalazi supermasivna crna rupa. Mi smo na bezbednoj udaljenosti od nje.
Sazvežđa uvek izlaze na istočnoj strani, a zalaze na zapadnoj. To je posledica rotacije Zemlje. Postoje sazvežđa koja nikada ne zalaze. Takva sazvežđa zovemo cirkumpolarna. Tu spadaju: Veliki Medved, Mali Medved, Kasiopeja, Zmaj. Ova sazvežđa imaju ovu osobinu zato što se nalaze blizu Polarne zvezde (Severnjača) oko koje Zemljina osa prividno rotira.
Naše nebo je podeljeno na 88 sazvežđa. Sazvežđe je određeno nekom granicom i svi objekti koji se nalaze unutar tog sazvežđa kažemo da pripada tom sazvežđu.
Pomoću sazvežđa možemo lakše da se orijentišemo. Većina sazvežđa se obleževa grčkim slovom alfa. Na nebu je najlakše uočiti sazvežđe Velikog Medveda ili asterizam Velika Kola.
Na slici vidimo sazvežđe Velikog Medveda.
Neke od najsjajnijih zvezda u ovom sazvežđu su:
1.Dubhe
2.Merak
3.Mizar
4.Megrez
5.Ailoth
6.Phad
7.Alkaid
Sledeće sazvežđe koje možete videti na nebu jeste Kasiopeja. Nju ćete lako prepoznati, zato što ima oblik slova W. U blizini Kasiopeje možete naći Duplo Jato i galaksiju Andromedu.
Sledeće sazvežđe koje možete uočiti na nebu jeste Orion. Njega ćete lako naći pošto ima tri zvezde poređane jednu pored druge.To je tzv. Orionov pojas.
U blizini tog Orionovog pojasa se može videti maglina, tzv. Orionova maglina ili po Mesjerovom katalogu M42.
Neke od zvezda ovog sazvežđa jesu: Alnitak, Alnilam, Mintaka, Rigel, Saif, Betelgeuze i Belatriks. Betelgeuze je zvezda crveni džin.
