InSight misija na Mars
Mars je četvrta planeta po redu od Sunca. Ljudi su je od davnina posmatrali preko teleskopa i zaključili da tamo ima života ili ga je nekad bilo. Napretkom civilizacije, napravljene su letelice koje su slane sa Zemlje u pravcu Marsa sa namerom da otkriju prošlost ili čak i život. Tako su šezdesetih godina poslati poznati Marineri i ruske misije Mars. Sedamdesetih godina su poslane sonde Viking, a kako je vreme napredovalo sve češće i učestalije su se lansirale misije. Bilo je više misija u toku godine. Sada u orbiti oko Marsa imamo nekoliko orbitera koji snimaju površinu iz orbite i služe kao relej za slanje podataka koje dobijaju sa lendera na površini. Za sad je najnapredniji Curiosity koji radi na nuklearni pogon, zatim ga prati Opportunity koji je prekoračio radni vek i iznenadio sve naučnike. 2020. godine se planira lansiranje naslednika Curiosity-a Mars 2020. Ove godine tu kolekciju će nam upotpuniti novi lender po nazivu InSight koji će služiti za proučavanje unutrašnjosti Crvene planete.
InSight je lender koji će se spustiti na površinu Marsa u predelu Elysium Planitia. Lansiran je 5. maja 2018. godine, a sletanje će se obaviti 28.novembra 2018. godine. Lansirana je raketom Atlas V. Misija će trajati 2 godine. Ima masu od 358 kg. Primarna misija mu je da istražuje i ispituje procese koji su oblikovali Mars.To će takođe dovesti do nekih tragova nastanka planeta sa čvrstom površinom. Moći će da otkrije ukoliko ima seizmičke aktivnosti, mereći količinu protoka toplote iz jezgra. U misiji su učestvovali Francuska svemirska agencija, Nemačka svemirska agencija, NASA.
Instrumenti koji su postavljeni radi istraživanja su vrhunskog kvalieta. Moraju da pruže maksimalnu efikasnost tokom rada i ispravne podatke. Neki od tih instrumenata su:
*SEIS(The Seismic Experiment for Interior Structure) treba da obavi precizna merenja udara meteora. Takođe, treba da obavi merenja uticaja marsovog satelita, Fobosa, i njegove sile. Ovaj instrument je pravila Francuska.
*HP3Heat Flow and Physical Properties Package) buši površinu Marsa i meri uticaj toplote na Marsovu koru. Izgradila ga je Nemačka svemirska agencija.
*RISE(The Rotation and Interior Structure Experiment) koristi X zrake za rotaciju planete da bi bolje istražio unutrašnjost Marsa.
*IDC(The Instrument Deployment Camera) je kamera visoke rezolucije. Pruža vidno polje od 45 stepeni sa 1024x1024 piskela sa CCD detektorom.
Sletno mesto je planirano da bude blizu ekvatora kako bi položaj planete obezbedio konstantno napajanje solarnih ćelija. Takođe će retka atmosfera olakšati sletanje bez mnogo manevrisanja. Takvo mesto sa gore ispunjenim uslovima je Elysium planitia. Postoje još dva mesta, Isidis Planitia I Valis Marineris, međutim oni su previše kamentia područja I rizična su za sletanje. Elysium Planitia se nalazi na 600 km od sletnog mesta rovera Curiositiya – Gale krater.
Valles Marineris