Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema. Dobila je ime po rimskom bogu rata Marsu. Naziva se još i crvena planeta, zbog crvenkastog izgleda kada se gleda sa Zemlje. Mars je udaljen 1.52 AJ, ima prečnik 6794 km. Oko Marsa kruže dva mala prirodna satelita : Fobos i Deimos. Kako je Mars bio bog rata, a grčko ime za Mars je Ares, za pojmove vezane uz Mars koristi se prefiks areo umesto geo- na primer umesto geografska širina, koristilo se aeografska širina. Sve do prvog leta do Marsa letelice Mariner 4 1965, mislilo se da na površini Marsa postoji tečna voda. Ovo je bilo zasnovano na opažanju periodičkih varijacija u boji površine, posebno na polarnim širinama. Mars ima poluprečnik približno jednak polovini Zemljinog i samo deseti deo njene mase, pošto mu je gustina manja, ali je njegova površina tek nešto manja od površine kopna na Zemlji. I dok je Mars veći i masivniji od Merkura, ipak je Merkur gušći. Ove planete imaju približne jačine gravitacionih sila, gde je gravitaciona sila Marsa za manje od 1 % jača. Crvenkasto - narandžast izgled je posledica gvožđe (III) oksida. Mars je terestrička planeta sa retkom atmosferom, a na njenoj površini se nalaze krateri kao na Mesecu i vulkani, doline, pustinje. Na Marsu se nalazi Olimpus Mons, najviša poznata planina u Sunčevom sistemu. Mars trenutno nema magnestko polje, ali posmatranja pokazuju da su delovi planete kore bili magentizirani. Planetnu unutrašnjost indicira jezgro od 2960 Km koje se sastoji uglavnom od gvožđa i sumpora 14-17%. Jezgro je u delimično tečnom stanju, i ima dvostruko višu koncentraciju lakih elemenata nego na Zemlji. Debljina planetene kore iznosi oko 50 km, a najveća oko 125 km. Marsova atmosfera je drugačija od Zemljine, a sastoji se od ugljen - dioksida, azota, argona, kiseonika. Polarne kape se zimi prošire za oko 40-50° areografske širine. Osim ugljen-dioskida (suvi led), polarne kape sadrže i smrznutu vodu jer je uočeno da sublimacijom CO2 da polarne kape ne nestaju. Prosečna izmerena temperatura izmerena na Marsu iznosi oko 210 K (-63°C). Temeperaturne razlike na svetlijoj i hladnijoj strani čine da dolazi do mešanja atmsfere. Vetrovi koji su pri tlu brzine 10 m/s, podižu čestice u vis 50 km i prenose ih na udaljenosti od više hiljada kilometara. Peščane oluje dovode do takozvanog efekta "antistaklenika" - velike količine prašine u atmosferi ne dopuštaju sunčevoj svetlosti da dopru do površine, a propuštaju toplotno zračenje Marsove površine koja se hladi. 2001. godine je lansiran Mars Odisej koja je u orbiti oko Marsa i sada. Otkrio je velike količine vodonika u gornjem delu Marsovog tla. Takođe je i NASA poslala Spirit i Opportjuniti rovere (vozila) na Marsu. Na oba spuštanja pronađeni su dokazi o postojanju vode. U novembru 2011 NASA je poslala Marsovu Naučnu Laboratoriju, rover, koji će tragati za dokazima o životu. Napajanje je nuklearno tako da neće biti problema sa prikupljanjem praštine.
