Astronomija

Zemlja je jedna od osam planeta u Sunčevom sistemu. Treća je planeta po udaljenosti od Sunca. Planeta Zemlja ima jedna prirodan satelit, Mesec. Za sada je jedina poznata planeta na kojoj ima života. U geološkim naukama, procenjuje se da je Zemlja stara oko 4, 6 milijardi godina. Zemlja takođe ima magnetsko polje koje štiti živa bića od zračenja. Atmosfera služi kao štit za odbijanje manjih meteroida. Zemljin jedini satelit, Mesec, počeo je da kruži oko Zemlje pre oko 4, 53 milijarde godina. Zemlja napravi jedan krug oko Sunca za 366, 26 krugova. Zemlja rotira pod uglom od 23, 5°, zbog čega dolazi do promene godišnjih doba na Zemlji. Zemlja takođe ima reaguje na spoljni svet u određenom stepenu. Njen relativno veliki satelit, Mesec utiče na plime i oseke. Kiša kometa u ranom periodu Zemljinog postojanja je imala veliki uticaj na stvaranje današnjih okeana. Zemlja je peta po veličini u Sunčevom sistemu. Zemlja nije gasoviti džin, za razliku od nekih drugih planeta koje su gasoviti džinovi, kao na primer Jupiter. Ako Zemlju uporedimo sa ostale tri terestričke planete, Venerom, Marsom i Merkurom, ona je najveća sa najvećom gustinom. Zemlja se sastoji od atmosfere, biosfere i hidrosfere. Zemlja se po hemijskom sastavu, u najvećem delu sastoji od gvožđa 32, 1%, kiseonika 30, 1 %, silicijuma 15, 1 %, magnezijuma 13, 9%. Zemljina atmosfera ima višestruku ulogu. Ona štiti Zemlju od manjih meteora tako što uzrokuje njihovo sagorevanje. Azot i kiseonik u atmosferi, u vezi sa Zemljinim magnetskim poljem, štite površinu od radijacije. Rotacija Zemlje stvara ekvatorijalna ispupčenja, tako da ekvatorijalni promer za 43 km veći od promera između polova. Najveće lokalne devijacije na Zemlji jesu Mont Everest (8.848 km nadmorske visine), i Marijanski rov (10.911 km ispod površine mora). Najniži sloj atmosfere je troposfera. Energija Sunac zagreva ovaj sloj atmosfere izazivajući ekspanziju (širenje) vazduha. Vodena para se generiše preko površinske evaporacije (isparavanje) transportuje se kružnim putanjama u atmosferu. Zemljino magnetsko polje se može predstaviti kao magnetni dipol. Osa magnetnih polova je nagnuta pod uglom od 11°. Zemljino magnetsko polje utiče i na okolni prostor. Veliki region oblika suze nazvan magentosfera nastao je interakcijom solarnih vetrova i magnetnog polja. Na rastojanju od oko 65. 000 km spolja prema Suncu, pritisak solarnog vetra je balansiran zahvaljujući geomagnetskom polju. U pitanju je prepreka solarnom vetru, i toku čestica pod nabojem ili plazmom. Polarna svetlost nastaje kao interakcija solarnog vetra i magetskog polja. Zemljino gravitaciono polje uzrokuje da telo koje se nađe u vazduhu počinje da ravnomerno ubrzava prema površini. Pomoću geofizičkih merenja, utvrđeno je da gravitaviono polje nije ravnomerno na svakom delu planete. Ovo zavisi od : 1. Zavisi od nadmorske visine - ubrzanje je obrnuto proporcionalno kvadratu rastojanja od centra Zemlje do mesta merenja. 2. Zemlja nije oblika lopte - Zemlja je nepravilnog oblika sa spljoštenim delom na polovima gde je i gravitaciono polje veće. 3. Zemlja rotira - pri rotaciji Zemlje javlja se centrifugalna sila koja je na ekvatoru najveća, te je tu gravitaciono polje manje.