Broj posetioca
Oblak na Titanovom polu hladan i toksičan
Naučnici su otkrili da ovaj oblak sadrži zaleđene čestice. Naučnici analiziraju podatke sa Kasinija koji sada trenutno kruži oko Saturna. Titan je jedini satelit u Sunčevom sistemu koji atmosferu. Kao Zemlja, i Titan ima godišnja doba. Obilazi oko Sunca 29 godina, a svako godišnje doba traje 7 Zemljinih godina.
U maju 2012. godine dok je na Titanu bila jesen Kasini je otkrio veliki oblak, zauzimajući oblik na Titanovom južnom polu.
Indija stigla do Marsa
Indijska sonda Mangalyan, uspešno je stigla u orbitu Marsa 24. septembra 2014. godine. Planirano je da sonda leti 6 mesci oko Marsa i da prikuplja podatke sa površine Marsa i sastavu omotača.
Masa letelica na lansirnoj rampi iznosila je 1350 kg, uključujući i 852 kg goriva. Električna energija se proizvodi pomoću tri solarna panela. Tečno gorivo sa potisnom silom od 400 njutna je pomoglo lansiranju sonde u orbitu oko Marsa.
Na današnji dan rođen Nikola Tesla. Dan nauke.
Dan nauke i rođenje slavnog pronalazača Nikole Tesle (1856-1943) biće proslavljeni nizom raznih manifestacija širom Srbije. U naučno-tehnološkom parku u Beogradu, predstavljeni su programi za pametne telefone. Na Fruškoj gori je održana manifestacija koji slavi Teslin rođendan, ali je i obeleženo 78. godina od kako je postao građanin Novog Sada. U Beogradu je predstavljen i program "Horizon 2020". Rođen je u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve (tada Karlovačka mitropolija). Njegova majka, Georgina, Đuka rođena je u porodici prote Nikole Mandića i Sofije, rodjene Budisavljević, takođe iz ličke svešteničke porodice.Njegova majka Đuka, po Teslinom svedočenju znala je "Gorski vijenac" napamet. Po sećanjima sudeći, bio je ponosan na poreklo i sa majčne strane.
Nikola Tesla je započeo školovanje u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću, Rakovcu kod Karlovca, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre 1884. godine, kada je otišao u SAD, radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu.
Otkrivena trostruka crna rupa
Naučnici su otkrili da je ova pojava česta. U centru naše galaksije se nalazi supermasivna crna rupa. Mada, nova istraživanja su pokazala da u centru galaksija može da se desi da ima i dve ili tri crne rupe. Ove crne rupe kruže jedna oko drugih, gde će se jednom spojiti u jednu veliku. Ovim događajem, astronomi će utvrditi kako se ponaša gravitacija kada se nalazi u svom maksimumu. Sve tri crne rupe kruže brzinom većom 300 puta od brzine svetlosti. Ovaj fenomen je nazvan SDSS J150243.09111557.3.
Erupcija na Suncu nam prete
Naime, prema rečima stručnjaka, ovakve eksplozije dovode do ispuštanja ogromnih količina X zraka, koji zbog svoje velike radijacije mogu da nanesu ozbiljnu štetu čovečanstvu.Iako uveravaju da se takve eksplozije tj. količina radijacije takvih razmera ne mogu probiti kroz Zemljinu atmosferu, stručnjaci upozoravaju na njihovu mogućnost uticaja na samu atmosferu.NASA je objavila alarmantne fotografije i snimke koji prikazuju čak tri solarne buktinje koje su se dogodile u samo dva dana, na površini Sunca za koje se veruje da zbog svoje snage mogu da oštete radijske veze, ali i još puno toga.
Snimak koji je napravila NASA možete pogledati na: VIDEO MATERIJALI
Mesec u perigeji na petak 13.
Veoma je retko da se ove dve pojave dogode na isti datum. Poslednji put je bio 13. oktobra 2000. godine, a sledeći put će biti 13. avgusta 2049. godine. Nema nikakve veze to što su se poklopili petak 13. i pun Mesec. Postoji verovanje da menja ponašanje ljudi, ali to je netačno.
Pun Mesec pada na petak 13. , treba vam tri uslova: faza Meseca, dan u nedelji, i dan u Mescu. U proseku postoje 12,37 punih Meseca i 365,25 dana u godini. Dakle, šanse da Mesec bude svaki dan pun jeste 3, 39 posto. Ova slika koja je pored ovog teksta je slika koju sam ja lično fotografisao.
U maju vidljivo pet planeta
U maju će ljubitelji astronomije biti u mogućnosti da posmatraju pet planeta.
Jupiter i Mars će se videti sa prvim mrakom. Nakon 21h Saturn će se videti.Veneru ćemo posmatrati kao jutarnju zvezdu, a Merkur sa zalaskom Sunca. Njena magnituda će biti sve slabija kako vreme prolazi.
Meteor eksplodirao iznad Kanade
Eksplozija meteora u Kanadi se desila 4. maja 2014. godine. Prilikom prolaska meteora kroz atmosferu, njen sjaj je napravio skoro drugo Sunce. Da je bila noć, sigurno je da bi na kratko bio dan. Sada kada imamo kamere na svim mestima, možemo videti tu eksploziju meteora.
Otkrivena ekstrasolarna planeta na kojoj dan traje 8.5 sati
Beta Pictoris b rotira tako brzo da jedan dan traje na njoj traje 8.5 sati, dok se ekvator kreće brzinom od 100 000 km/h. Ova planeta se kreće oko zvezde Peta Pictoris koja je udaljena 63 svetlosne godine on Zemlje. Ova zvezda je u očljiva u konstelaciji Pictoris. Da bi otkrili ovu planetu, astronomi su koristili Doplerov efekat. Ova planeta koja je 10 puta veća od Jupitera, rotira oko svoje zvezde na udaljenosti 8 puta većoj nego Zemlja-Sunce.
Prstenasto pomračenje Sunca
U utorak, 29. aprila dogodiće se prstenasto pomračenje Sunca. Pomračenje se događa kada se Mesec nađe između Zemlje i Sunca. Prstenasto pomračenje se događa zato što Mesec nije pun, pa i ne može da prekrije Sunce. Centar mesečeve senke će promašiti južni pol Zemlje, ali pomračenje če biti vidljivo iz Australije i Antarktika.
Totalno pomračenje Meseca u noći između 14. i 15. aprila 2014.
Totalno pomračenje Meseca će se dogoditi 15. aprila 2014. godine. To će biti prvo od dva potpuna pomračenja Meseca u ovoj godini,i početak lunarne tetrade (četiri potpuna pomračenja uzastopno). Pomračenje će biti vidljivo u Pacifičkom Okeanu, uključujući Australiju i Novi Zeland.
Pomračenje nastaje kada se Mesec nađe u Zemljinoj senci. Kada se započne pomračenje, Zemljina senka će malo zatamniti Mesec. Tada će Mesec postati crvenkasto-braon.
*Više o Marsu možete saznati u članku Mars
Posmatrajte Mars večeras
Razlog da večeras posmatrate Mars, jeste što je on sada najbliži Zemlji.
April je najbolji mesec za posmatranje Marsa, jer će krajem godine početi da bledi. Magnituda Marsa je -1,26. Biće vidlijv golim okom na istočnoj strani posle 20 h. Ispod njega se nalazi zvezda po imenu Spika u sazvežđu Devica. Prividno će se ispod njega nalaziti Ceres i Vesta
Letnje računanje vremena
U Srbiji letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje Marta. U nedelju 30. marta, u 2h, kazaljke se pomeraju na 3 h,. Zbog letnjeg računanja vremena, dan će nam biti duži, što će dovesti do uštede energije. Na južnoj hemisferi počinje zimsko računanje vremena.
Prvi put u Srbiji, letnje računanje vremena je bilo 1983. godine.
